Slavimir Stojanović: GOVOR MRŽNJE

Govor mržnje nam je svima na vrh jezika.

Pre nešto više od mesec dana kontaktirao me moj dobri drug Aleksandar Trifunović, osnivač alternativne medijske platforme Buka iz Banje Luke, sa idejom da se uključim u projekat regionalne kampanje protiv govora mržnje. Naravno, pristao sam bez razmišljanja. Taj projekat je još uvek u nastajanju, uključen je čitav tim balkanskih kreativaca, duhovitih i lucidnih, onakvih kakvi samo ovde mogu da porastu.
Moje učešće u tom projektu je stvarno minimalno, na nivou tipografije, izbora fonta i kombinacije boja. Međutim, koliko god malo angažovanje bilo, pokrenulo je neke kreativne procese koji su decenijama čekali da se aktiviraju.
Govor mržnje je nešto na šta smo se našom društvenom nesmotrenošću navikli kao na maternji jezik. Živimo u kulturi gde su babe i dede razneženo podnosile raport našim roditeljima da spavamo k’o zaklani, a nama danas nije strano da umesto Volim te, iz milošte kažemo Jedi govna.
Uloga grafičkog dizajna u svakodnevnom životu daleko je veća nego što pretpostavljamo. Kao profesora ove komunikacijske discipline, suštinski me zanima kako na raznovrsnost poruka, nijansi komponovanja slike, ilustracije, fotografije i teksta, reaguju nove generacije talenata.
Svojim studentima treće i četvrte godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, kao i na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, podelio sam zadatak iz dizajna plakata na temu govora mržnje. Njih preko pedeset poslalo je skice koje smo posle nedelju dana razmatrali na uobičajenim onlajn konsultacijama. Mnogima od njih nije bilo jasno šta je uopšte govor mržnje. Mnogi od njih pomešali su govor mržnje sa slobodom govora.
Mojoj generaciji je potpuno jasno zašto su zbunjeni.
Na nama je da im objasnimo.
Govor mržnje nam je svima na vrh jezika.
Za neke od studenata bilo je kao da pušačima date da rade plakate za kampanju protiv pušenja.
Istovremeno mučno i lekovito.
A neki su jedva dočekali da progovore, jer su ga na svojoj koži osetili.
Za to služi kreativnost. Da kažemo šta nas muči ili raduje i tako uključimo ostale koji o tome razmišljaju, a ne umeju da se izraze, u kolektivni proces isceljenja sa ciljem boljeg, plemenitijeg i nadahnutijeg društva.
Kada sam posle tri nedelje sakupio studentske radove na gomilu, shvatio sam da pred sobom imam materijal za jednu ozbiljnu i inspirativnu onlajn izložbu. Pored toga, te nedelje sam održao predavanje na prestižnoj School of Visual Arts u Njujorku sa sve konsultacijama i vrednovanjem tekućih projekata njihovih studenata. To mi je dodatno potvrdilo potrebu za promocijom naših vanserijskih talenata koji su, pritisnuti okolnostima u kojima se ovde već decenijama živi, daleko sposobniji da iz sebe iscede sveže, direktne i superiorno lucidne komunikacijske ideje.
Ovo je ona situacija u kojoj se dešava inverzija prirodnog sleda događaja – sada sam ja, njihov profesor, taj koji se, da bi video dalje, penje na njihova mlada talentovana ramena.
Sve što su želeli da kažu nalazi se u njihovim plakatima.
Uživajte.
Slavimir Stojanović, profesor


 


Više radova na OVOM linku
(Buka Magazin)

Povezani postovi:

U Tuzli otvorena izložba ‘Zaštitimo naslijeđe – promovišimo kreativnost’ Tuzlak Jasenko Đorđević od srca olovke stvara remek-djela Poziv za prijavu na radionicu “Želim, Mogu, Znam!”