fbpx

Mi, aktivistkinje za ženska prava iz regiona Balkana, solidarno podržavamo sve žene-žrtve digitalnog rodno zasnovanog nasilja, i tražimo od relevantnih institucija da reaguju u skladu sa svojim obavezama i ovlašćenjima, te temeljno i blagovremeno istraže slučaj grupa na društvenoj mreži Telegram (kao što su: Balkanska soba, Javna soba, GevgelijaHub, Srpska soba, Smokva itd.), kako bi počinioci bili kažnjeni, a žrtve zaštićene od dalje viktimizacije.

Obilježavanje 8. marta – Međunarodnog dana žena dnevnim stajanjem u 12:00 sati: “Sama nije tražila” - Interview.ba

Tačno godinu dana nakon pojavljivanja jedne grupe na Telegram mreži u Severnoj Makedoniji, na kojoj su žene i devojke seksualno uznemiravane objavljivanjem njihovih fotografija i ličnih podataka bez njihovog pristanka i u pornografskom kontekstu, svedočimo novim sličnim slučajevima zloupotrebe, i to ne samo u Severnoj Makedoniji već u celom regionu. Iako su administratori i osnivači dve ovakve grupe uhapšeni, mi verujemo da je ovo tek prvi korak u pristupu pravdi koja mora biti garantovana i svim ostalim žrtvama ovog i sličnih kliminalnih dela.

Pozdravljamo reakcije nadležnih organa u slučaju zloupotreba dece na internetu. Međutim, neoglašavanje institucija kada je u pitanju onlajn nasilje nad ženama, šalje jasnu poruku da se takvo nasilje i dalje toleriše i ne kažnjava, što dodatno ohrabruje počinioce da nastave sa svojim ponašanjem, a žrtve dodatno posramljuje i ućutkuje.

Pomenuti slučajevi iz Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Republike Srbije i Republike Hrvatske pokazuju da se samo mali broj počinilaca procesuira, pri čemu se počinioci gone za krivično delo „proizvodnja i distribucija dečje pornografije“. Ovakva kategorizacija dela sprečava zaštitu odraslih žrtava.

Žene iz bivših jugoslovenskih zemalja, kojima smo pružale besplatnu pravnu podršku godinama unazad, svedočile su i iskusile brojne nedostatke ovako vođenih postupaka. Žrtve onlajn seksualne zloupotrebe vrlo često nailaze na neadekvatan odgovor institucija. Posledica toga je nedostatak poverenja u policiju i stav da je prijavljivanje ovakvih slučajeva uzaludno, imajući u vidu nereagovanje nadležnih organa i relativizaciju iskustava žrtava.

Izricanje prekršajnih sankcija i upozorenja počiniocima umesto dokumentovanih i obrazloženih krivičnih prijava, kao i neadekvatno sprovođenje zabrana pristupanja i kontaktiranja žrtava, rezultira kontinuiranim i pojačanim nasiljem, često praćenim ozbiljnim posledicama po zdravlje žrtava, što u nekim slučajevima može prouzrokovati i smrt.

Što se tiče javnih tužilaštava, često primećujemo neblagovremeno pokretanje optužnica, neefikasno ili nesavesno vođenje predistražnih i istražnih postupaka, koji rezultiraju neblagovremenim ili potpunim nepružanjem relevantnih dokaza, kao i nepreduzimanjem mera protiv počinilaca kontinuiranog nasilja nad ženama. Svi ovi institucionalni propusti postali su još vidljiviji s pojavom seksualnog nasilja i uznemiravanja žena u digitalnoj sferi, koje, iako se masovno događa i broji hiljade žena-žrtava na Balkanu, ne dobija adekvatan institucionalni odgovor, niti odgovarajuću podršku javnosti. Nasuprot tome, diskreditovanje iskustava, okrivljavanje, sramoćenje i sekundarna viktimizacija dominantni su narativi sa kojima se žene danas suočavaju. Očigledno je da ćutanje institucija dodatno podstiče funkcionisanje i održavanje takvih grupa u digitalnom prostoru, dok se devojke i žene i dalje suočavaju sa opasnošću po ličnu bezbednost, što im posledično narušava dostojanstvo i zdravlje. Nažalost, najlakši način da se žena ponizi jeste prikazati je u „seksualnom kontekstu“, što samo govori o nepremostivoj stigmi ženske seksualnosti kao sramotne i nepristojne, a žrtve u ovom kontekstu bivaju obeležene ne kao žrtve, već kao „žene koje su TO same tražile“.

Na taj način ukradene fotografije, u kombinaciji sa mizoginim, seksističkim i nasilnim komentarima, uz tretman žena kao predmeta bez integriteta, osećanja, želja i trauma, govore o ozbiljnim, duboko ukorenjenim mizoginim vrednostima u našem regionu, koje moraju biti sveobuhvatno i radikalno adresirane. Ali, da bismo započeli rešavanje problema, prvo ga moramo imenovati. Ovo nije problem zloupotrebe ličnih podataka i ne može se rešiti tako ograničenim pristupom. Ovo je problem rodno zasnovanog nasilja, u svrhu ponižavanja, ucenjivanja, ućutkivanja i ugnjetavanja devojčica i žena, i ako se ne tretira kao takvo, počinioci će uspeti u postizanju svog cilja.

Danas smo svesni da postoji regionalna mreža uznemiravača, tj. otvorena grupa čiji članovi i administratori su iz svih zemalja Balkana, a čiji je cilj ponižavanje i seksualno uznemiravanje žena. Stoga zahtevamo od nadležnih institucija da ozbiljno i odgovorno pristupe ovom društvenom fenomenu koji pogađa najmanje polovinu populacije. Zahtevamo institucionalnu prekograničnu saradnju, temeljnu istragu i krivično gonjenje svih umešanih prestupnika iz regiona.

Ovaj slučaj je prilika institucijama iz celog regiona da pokažu da se zalažu za ženska prava i zaštitu od rodno zasnovanog nasilja, ne samo deklarativno već i u praksi! Zbog toga tražimo od država da unaprede zakonski okvir kako bi se slučajevi digitalnog rodno zasnovanog nasilja na odgovarajući način inkriminisali i gonili po službenoj dužnosti, javnih tužilaštava u regionu da odmah i temeljno ispitaju slučajeve grupa i počinilaca krivičnih dela na društvenoj mreži Telegram. Takođe, molimo ministarstva unutrašnjih poslova da kontinuirano preduzimaju preventivne aktivnosti i učine sve da zaustave postojanje ovih i sličnih grupa.

Zajedno i solidarno!