fbpx

On meni ”Pomoz Bog”, a ja njemu ”Vozdra”…

I odbacismo hereze i mantije, zauzesmo mjesto ispod pitomih maslina,on uz pomoć crkvenog vina,ja sa vodom iz bunara.

I dok nam se vene krvlju natapaše, uživasmo u spoznaji da obojica imamo krv crvenu. Pod jezikom slatkastu,pod prstima ljepljivu.

Pomolismo se…

On njemu,ja nebu…On dobi utjehu, ja kap kiše na usnama a obojica se u isti tren nasmijasmo…

On meni ”Hvaljen Isus”, a ja njemu ”Vozdra”…

On satkan od svoje savršenosti, ja utkan u svoje nespokoje.

Popismo samo svoje snove i želje.On sa buteljom nevinosti, ja sa buteljom duše.I dok se zjenicama trudismo da se ne prepoznamo, kroz drhtaj srca spoznasmo iste suze u očima.Na jeziku malo slankaste, pod prstima malo prljave.

Pomolismo se…

On njemu, ja beskraju snova…On dobi utjehu, ja nova prostranstva koja trebam naći a obojica se u isti tren nasmijasmo…

On meni ”Selam alejkum”, a ja njemu ”Vozdra”…

On spokojan u svojoj predanosti, ja živ zbog svoga nespokoja.

Popismo samo naša stremljenja i pute.On sa bokalom soka od latica ruža, ja sa duplom lozom i kiselom.I dok na rukama i prstima tražismo razlike,kroz rukovanje sastavismo linije života i smrti, rođenja i nestajanja.U dodirima tako nesavršene,u pogledima tako mistične.

Pomolismo se…

On njemu, ja svakom sljedećem danu…On dobi utjehu, ja dobih još jednu šansu za buđenje a obojica se u isti tren nasmijasmo..

Piše: Mario Vranješ